Čarobne prerasti reke Vratne
Dolina reke Vratne je jedna od najživopisnijih i najlepših dolina , ne samo u Srbiji, nego i u ovom delu Evrope. Smeštena južno od Đerdapske klisure u blizini Negotina prostire se na području od preko 10 kvadratnih kilometara. Na ovom prostoru je prisutna takva morfološka raznovrsnost koja je jedinstvena u svetskim razmerama. Nastala je zahvaljujući urušavanju velike Vratnjanske pećine, usecanjem toka reke Vratne, kao i poniranjima vode u meandrima, tako da su na relativno kratkom rastojanju prisutne: dolina, kanjon, mnogobrojni meandri, mali vodopadi, lonci sa vodom, viseće terase i naravno ono sto je najatraktivnije od svega napred navedenog - ogromne prerasti - prirodni mostovi ( svodovi ) koje nam je priroda darivala kao njene monumentalne spomenike. Instiktivno čovek im se od davnina divio i poštovao ih, pa se tako na ovom lokalitetu može pronaći izuzetno mnogo ostataka vidljivog čovekovog boravka od davnina – od slomljene grnčarije – pa sve do drvenog uglja kojeg su ti ljudi koristili.
Na samom ulazu u ovaj kanjon smešten je na idealnom mestu manastir Vratna, kao neki čuvar samoga ulaza u ovaj predivni sklad prirode. Nedavno obnovljen i renoviran , meka je posetilaca i pravoslavnih hodočasnika koji naročito nekoliko zadnjih godina sve češće i češće posećuju ovaj ženski manastir. Ljubazne monahinje su nas prilikom obilaska počastile na slatko i čašu vode, kako već dolikuje našim starim običajima. Nakon toga ispratile su nas sa dobrom željom i energijom ka na daleko čuvenim prerastima reke Vratne.
Prva od njih se nalazi na svega 200 metara uzvodno od manastira. Ona ima naziv Mala prerast iako sa svojom visinom od 34m, širinom od 33 i dužinom od 15 metara spada sigurno u nekoliko najvećih prerasti u Evropi. Na njenu žalost nalazi se svega na 100 metara od Velike prerasti – neverovatnog impozantnog prirodnog mosta koji spada u prave retkosti svetske geomorfologije - sa svojih 34 metra dužine, istom širinom i svega nekoliko metara manjom visinom od Male prerasti. Ovaj prirodan geomorfološki spomenik ostavlja tako impozantan utisak, da svako ko dodje do njega ostaje ispunjen nekakvim neobičnim strahopoštovanjem i za ceo život nosi sa sobom duboki utisak moći prirode koja je bila u stanju da napravi nešto tako veličanstveno. Obe ove prerasti su u stvari zaostali delovi tavanice negdašnje Velike Vratnjanske pećine opstali u vidu predivnih lučno oblikovanih krečnjačkih svodova, koji su preživeli milenijumsko postupno oburvavanje tavanice u kojem je ova velika pećina postepeno u prošlosti polako i nestala.
Velika prerast je interesantna najviše upravo i zbog činjenice da se na njenim zidovima, kao i na tavanici nalazi veliki broj pećinskih otvora.To je u stvari pravi lavirint kanala sa visinskim denivelacijama, kao i jednim izuzetno zanimljivim prirodnim vratima koja se nalaze neposredno ispred spleta i ulaza u sve te kanale. U jednoj od tih pećinica po rečima monahinja je boravio i prvi ovdašnji monah koji je onda kasnije napravio i malu kućicu, odnosno prvi manastir na ulazu u klisuru. Kasnije je manastir dograđivan, te je ubrzo poprimio i oblik koji i danas ima.
Treća prerast na reci Vratni nalazi se uzvodno od prve dve i morfološki sa njom nije povezana. Nastala na sasvim drugačiji način, poniranjem rečnog toka u jednom vratu meandra reka je uspela da napravi ovu prerast koja s obzirom da voda sada pre nje ponire sa pravom nosi i svoje ime - Suva prerast. Dosta uža od prethodne dve – svega 15 metara, niža – oko 20, ipak sa svojom dužinom od 34 metra i ona ostavlja nezaboravan utisak na svakog posetioca koji stigne do nje uzanom stazicom uz samu reku.
Iako od strane naše države još davno zaštićena kao prirodni geomorfološki spomenik, cela dolina i klisura reke Vratne bi najverovatnije da se nalaze bilo gde drugde u Evropi odavno bile pod medjunarodnom zaštitom Uneskoa, s obzirom na svoju geomorfološku izuzetnost.
Sećam se priče jednog mog prijatelja koji je na ovu lokaciju doveo par svojih poznanika iz Amerike, koji su bili šokirani i naprosto nisu mogli da veruju da je priroda bila u stanju da napravi nešto tako impozantno kao prerasti reke Vratne. Rekli su mu da bi u Americi ovako nešto bilo odmah rame uz rame sa velikim Grand kanjonom u Koloradu i da njima uopšte nije jasno kako trenutno tu oko njih sada nema još stotine turista koji bi uživali u ovakvoj lepoti.
Slično pitanje možemo i mi postaviti na samom kraju ove priče. Iako odavnina poznata planinarima, geolozima, kao i ljudima iz Negotina, Bora i Donjeg Milanovca, postavlja se pitanje kako nikome od njih nije palo na pamet da povežu manastir Vratnu sa njenim obližnjim prerastima i predivnom klisurom same reke, sa jednom stvarno dobro turistički organizovanom posetom. Ova prirodna retkost sigurno zaslužuje da u njoj uživa veći broj ljudi, a ne samo istraživači i poneki planinar. Naročito je neobično što mnogi koji posete manastir ni ne znaju da se na samo 200 metara od njih nalazi nešto tako čarobno.
Zbog svega toga relativno veoma pristupačna dolina reke Vratne je idealna upravo za organizovane vikend ture, baš kao i za duže obilaske i boravke, trekinge uz samu obalu reke... Uz samu obalu reke Vratne postoji odlično obeležena planinarska staza, ali kojom na žalost koliko sam mogao da primetim malo ko prolazi, jer na nekim mestima žbunje i vegetacija delimično usporavaju ili otežavaju prolaz, pa je čak i sama staza na nekoliko mesta dosta oštećena. Ipak moglo bi se reći da je ona lepo prohodna , te da za većinu ljudi ne predstavlja neki napor niti problem. Visinske razlike su minimalne, a sam prolazak njome ne iziskuje neki veliki napor.
Nadam da će i ovaj tekst uticati da ljudi u našoj zemlji shvate kakve prirodne lepote i retkosti poseduje naša Srbija, te da umemo da ih na pravi način cenimo i prezentujemo drugima, a da usput i sami uživamo u njima. Stoga vam iz sveg srca ovog puta preporučujem da se sami odlučite i krenete samoinicijativno do ovog ili nekog sličnog predivnog mesta u prirodi.
Za vas se sa zadovoljstvom provlačio ispod prerasti Vratne Siniša Ognjenović