Jedan potpuno drugačiji pogled na pčele i pčelarstvo
S obzirom da sam u pčelarskoj literaturi godinama nailazio na relativno slične stavove, mišljenja i zaključke bio sam ne malo iznenađen kada sam naišao na jedan sasvim drugačiji pogled na pčele i celokupno pčelarstvo. S obzirom da me je ovaj pogled veoma unapredio u stavovima i poimanju pčela i njihovog života poželeo sam da to podelim sa ostalim pčelarima u Srbiji. Radi se o proučavanjima jednog izuzetnog čoveka – Dr. Rudolfa Štajnera koji je u jednoj diskusiji sa poznatim tadašnjim pčelarom Milerom (koji je kod nas najviše poznat po takozvanom Milerovom načinu uzgoja matica) izneo niz veoma interesantnih zapažanja. Tekst koji sledi je samo izbor nekoliko zanimljivih odlomaka koje sam priredio prema njegovim predavanjima o pčelama sabranim u knjizi ”Biće pčela”, koja je prevedena i izdata i kod nas krajem prošle godine. Ovo je tek jedno od mnogih zrna mudrosti koje se mogu u njoj pronaći.
Sa izuzetkom matice, pčele su zapravo bića, koja kao da kažu sebi: „odreći ćemo se individualnog polnog života i time postati nosioci principa ljubavi”. Čitava košnica je zapravo protkana ljubavlju. Pojedinačne pčele se odriču individualne ljubavi i tako u stvari razvijaju ljubav prema celokupnoj zajednici – odnosno pčelinjem društvu u kome žive. Čovek počinje da razume život pčela, tek tada kada sasvim shvati da one žive u prostoru koji je u potpunosti prožet ljubavlju. Na taj način one su u stanju da unesu u košnicu ono što živi u cveću; i kada stvarno počnete ispravno da razmišljate o ovome, spoznaćete i sami čitavu pravu misteriju košnice. To je u suštini život ljubavi koja buja, pupi i nalazi se u svakom cvetu, sva ta ljubav je uspešno od strane pčela prenesena u med. Ono što mi doživljavamo samo kada se ljubav rodi u našim srcima, svuda u košnici nalazimo kao bazičnu supstancu. Pčelama u suštini posebno godi činjenica da se one hrane onim delovima biljaka koji su takođe potpuno prožeti ljubavlju. One uzimaju svoju hranu isključivo iz onih delova biljaka koji se koriste u ljubavi (tučak i prašnici) one donose, takoreći, ljubavni život cveća u svoju košnicu. Iz ovog razloga su u stara vremena mudraci, koji su posedovali znanja potpuno drugačija od današnjih, svu čudesnu aktivnost u košnici vezivali za ljubavni život i dovodili ga onda u vezu za planetom Venerom. Tako dolazimo do zaključka da do ispravnog shvatanja života pčela u košnici se može doći jedino kada se uzme u obzir i da čitava okolina naše planete (Sunčev sistem) ima veliki uticaj na život pčelinjeg društva, a posebno uticaj planete Venere.
Izuzetno je na mene ostavilo utisak Štajnerovo objašnjenje o fazama razvoja pčele, truta i matice, kao i o različitostima o obliku saća iz kojega se izležu ove tri različite životne forme u pčelinjoj zajednici.
Svaka šestougaona radilička ćelija je u stvari šestopovršinsko boravište i kao takvo u sebi poseduje određene sile. Bilo bi sasvim drugačije da larva zauzima okruglu ćeliju. To što ona leži u jednoj šestougaonoj kući u prirodi ima posebno značenje. Larva na taj način prima u sebe sile upravo ovog oblika. Kasnije kao pčela ona oseća u svom telu da je u svojoj mladosti boravila u ovakvoj ćeliji dok je bila još mekana. Iz te iste sile koju je u sebe upila ona kasnije gradi nove šestougaone ćelije. Iz istog tog poriva one prave i trutovske ćelije, jedino što su one po dimenzijama veće. Interesantno je da se pčele radilice i trutovi (mužjaci) razvijaju u šestaugaonim ćelijama, a matice u matičnjaku -„vreći ”. Nju kao da uopšte ne zanima šestougaono okruženje, već jedino okruglo.Ono što je naročito interesantno je to da se matica u takvoj ćeliji u potpunosti razvije za samo 16 dana. Radilici treba 21 dan, dakle jedan dosta duži period. Reklo bi se da priroda poklanja mnogo veću pažnju razvitku pčele – radilice nego razvitku matice. Ovo baš nije logično, zar ne? Svima je poznata činjenica da različitim vrstama pčela – matici, radilicama i trutovima treba različiti broj dana za razvoj. Prvo ćemo razmotriti 21 dan koji je potreban pčelama radilicama. U tome što se radi upravo o periodu od 21 dana postoji nešto sasvim posebno. Taj period je upravo period koji je potreban Suncu da se jedanput okrene oko svoje ose.(otprilike jedna revolucija Sunca) Sada, malo razmislite, pčeli radilici za potpuni razvoj treba vremenski period koji je jednak periodu za koji se Sunce okrene oko svoje ose. Pčela radilica doživljava jednu čitavu sunčevu revoluciju sa celokupnim njenim uticajem. Ako bi pčela radilica nastavila sa svojim razvojem i preko ovog perioda, ona bi onda morala da u jednom trenutku napusti sunčev uticaj i njen razvoj posle 21 dana bi bio pod uticajem Zemlje, jer je ona sunčev uticaj tada već u potpunosti iskoristila. Ali to se ne dešava i pčela radilica je pod uticajem sila Zemlje samo kao već odrasli insekt, odnosno kada se izleže. Tako slobodno možemo reći da je pčela radilica u potpunosti biće Sunca. A sada pogledajmo truta i njegov razvoj. Kod truta razvoj traje nešto duže nego kod radilice. On kao biće ne smatra da je spreman nakon 21 dan, tako da pre svoga potpunog sazrevanja ulazi i pod uticaj zemljanih sila (ciklus zemlje). Trut je stoga više, mogli bismo tako reći, zemaljsko biće. A šta reći za maticu ? Matica čak i ne prolazi kroz čitav sunčev ciklus, već zaostaje – jer izlazi napolje dosta ranije i na taj način zauvek ostaje sunčevo stvorenje. Iz tog razloga upravo je matica ta koja je bliža stadijumu larve od ostalih pčela. Trutovi (mužjaci) su najdalje od tog stadijuma larve. Matica je upravo i iz tog razloga sposobna da leže jaja. Eto na ovaj način se veoma lepo može videti kod pčela šta znači biti izložen zemljinom ili sunčevom uticaju. Da li pčela postaje matica, radilica ili trut u potpunosti zavisi od toga da li se završi ili ne jedan sunčev ciklus. Matica može da leže jaja zato što uvek ostaje pod uticajem Sunca i ne prima ništa od zemljinog uticaja. Pčela radilica ide korak dalje i razvija se još 4 ili 5 dana. Ona tako uspeva u potpunosti da iskoristi Sunce. Ali onda , baš kada joj telo dovoljno očvrsne, ona prelazi odjednom u ciklus zemlje.Ona ne može da se vrati u Sunčev ciklus, jer je već u potpunosti apsorbovala njegov uticaj. Stoga radilica ne može da izleže jaja iz kojih se razvijaju druge radilice. Trutovi su mužjaci, oni mogu da oplode maticu. Ova moć oplodnje upravo potiče sa zemlje i ovu moć stiču za onih nekoliko dana tokom kojih nastavljaju svoj razvoj u okviru zemljinog uticaja. Dakle sada možemo reći: kod pčela se jasno vidi da oplodnja (muška plodnost) potiče od zemaljskih snaga, a sposobnost ženke (matice) da leže jaja potiče od snaga Sunca. Tako je lako uvideti koliki značaj ima vremenski period za koji se jedno biće razvije. Ovo je veoma važno, jer nam daje jedno vrlo važno razumevanje, a to je, da je vrlo bitno da se kod pčela u košnici moraju dešavati određene stvari u tačno određenom vremenu, dakle niti za kraće niti za duže vreme, jer u suprotnom bi se tada neke sasvim druge stvari dogodile.
Na kraju ovog članka još jedan neobičan i rekao bih proročki ugao gledanja Rudolfa Štajnera na pravi razlog rojenja pčela.
Po izlasku mlade matice iz matičnjaka svi znamo da mora doći do njenog svadbenog leta. Mlada matica poleće ka suncu. Oplodi se u tom svadbenom letu i vraća se nazad u svoju košnicu. Na taj način nova matica je rođena. Čitavoj vojsci pčela radilica koje se osećaju i dalje sjedinjene sa svojom starom maticom u tim trenutcima se dešava nešto veoma neobično. Kada se oplodi nova, mlada matica, odjednom majušne oči pčela radilica počinju da vide.Tri majušna prednja oka su izgrađena iznutra i prožeta su krvlju. Ona nikada nisu bila izložena spoljašnjem uticaju Sunca. Kada se iz Sunca rodila nova matica, ona je upravo svojim telom unela novu Sunčevu energiju u košnicu (nije li to u stvari pravi razlog zašto se jedino i isključivo matice oplođavaju kada je lep , sunčan dan?) i tako odjedanputa pčele postaju, rekao bih, jasnovide. One ne mogu da podnesu svetlosnu energiju ove mlade matice. Zbog toga se čitava armija pčela priprema upravo tada za rojenje. Pčele kao da osećaju nekakav strah pred ovom novom maticom, kao da su zaslepljene njenom energijom u potpunosti.To je za njih slično kao kada čovek gleda direktno u sunce. Kada bih vam slikovito opisao šta pčela doživljava kada se izleže nova matica iz matičnjaka, ovo bih vam rekao: pčela uvek živi u sumraku I snalazi se u prostoru pomoću čula koje je nešto između čula mirisa i ukusa, i to odgovara njenoj pravoj prirodi. Ali kada se pojavi nova matica, to je isto kao kada šetamo u suton zimske večeri, a neko novo malo sunce se odjedanputa pojavi i više nema toga sutona. Nova matica upravo baš tako svetli za roj pčela. Pčeli je inače potrebno da se ogradi od spoljnjeg sveta I da na neki način ostane u svom sumraku. Pčelinje društvo želi da stalno bude zatvoreno u sebe. I upravo iz tog razloga većina pčela se izrojava sa starom maticom i formira jedno sasvim novo društvo, dok ta mlada matica ostaje u staroj košnici. Na taj način u tom novom staništu pčele ostaju u svom “sumraku”.
Ova svoja veoma interesantna viđenja pčela i pčelinjeg društva Štajner je podario čovečanstvu još davne 1923 godine, I tek se sada sa ove vremenske distance može barem donekle sagledati koliko su ona bila ispred svog vremena, a rekao bih i ispred ovoga u kome se mi svi trenutno nalazimo…
Dipl.ing. Siniša Ognjenović