Stara Planina - Visočka Ržana
Lokalnim putem od Pirota ka istoku prema Bugarskoj, tik ispod planine Vidlič, a geografski pripadajući Staroj planini ugnezdila se Visočka Ržana. Ovo omanje selo pokraj koga protiče bistra Visočica, hladna i bujna u svom pohodu ka Zavojskom jezeru, može se pohvaliti sa nekoliko izuzetnih lepota na kojima bi joj pozavideli i mnogo poznatiji turistički centri kod nas, pa čak i u Evropi.
Sama reka Visočica je sigurno jedno od tih čuda koja su još uvek uspela da opstanu nedirnuta u ovoj divljini, sa potočnim pastrmkama koje mirno plivaju po njenoj prozirnoj vodi. Dnevni ulov je zakonom strogo ograničen na 2 ribe dužine preko 30cm, ali bi bilo najbolje, kada bi kao u Sloveniji ribolovci bili dužni da pecaju sa humanim udicama ( udicama koje ne oštećuju ribu prilikom ulova ) i da svu ulovljenu ribu obavezno vrate u reku. Na taj način bi se njena brojnost povećavala s vremenom, te bi sve više i više ribolovaca imalo priliku da upeca ovu izuzetnu ribu u njenom prirodnom staništu.Cilj modernog ribolova u razvijenim zemljama nije da se ribolovci “najedu”od svog ulova, nego da se na sportski način nadmudruju sa ribama u nedirnutoj i nezagađenoj prirodnoj sredini. Na takav način se prirodni resursi svoje zemlje čuvaju i prezentuju svetu, a može se ostvariti i solidan devizni priliv.
Vrelo u Visočkoj Ržani je sigurno najatraktivnija prirodna retkost koju možete osetiti prilikom boravka u ovom predivnom kraju. Prozirno i nestvarno plavo, kao prave morske dubine, neminovno vas vraća u neka davna vremena kada je bilo uobičajeno da voda ima tu boju. Na žalost danas je još jedino možemo videti u emisijama o prirodi na Tv-u ili ako imate sreće da posetite neko od naših vrela u planinama gde je ona još uvek sačuvala svoju iskonsku čistoću. Sa svojom dubinom od 37 metara, koju su tek nedavno izmerili speleoronioci, predstavlja jedno od dubljih vrela u našoj zemlji. Njegova izdašnost iznosi od 2-3 m3/s, i stojeći pokraj njega uvek vas iznova iznenadi iz kakvih i kojih dubina se iznenada pojavljuje tolika količina vode.
Pored samog Vrela na svega stotinak metara smešteni su simpatični drveni bungalovi, koji pokazuju da još ima ljudi koji cene ovakva mesta. Na žalost oni zvrje prazni, mada smo čuli od meštana da leti radnici Tigra iz Pirota često dolaze na ovo mesto da provedu deo svojih godišnjih odmora. Nedaleko od Vrela nalazi se i drugi lep objekat sazidan od kamena i oblutaka iz reke,koji stoji takođe zaključan i pust. Pored njega tabla sa natpisom : Prvi maj – Pirot. Smešten na idealnom mestu, gde se sudaraju dva vodotoka, sa malim kamenim mostom preko jednog od njih u svakom posetiocu izazove želju da se duže zadrži i boravi na tom mestu. Kažu da se objekat može iznajmiti po potrebi, ali da ga u poslednjih nekoliko godina sve manje i manje ljudi koristi.
Nedaleko od ovog objekta nalazi se pećina u Vrelu, jedan veoma neobičan speleološki objekat koji se veoma retko sreće u našem karstu. Razvijena u nekoliko nivoa, baš kao neki švajcarski sir izbušila je brdo u kome se nalazi, tako da onaj ko se upusti u njeno istraživanje posle izvesnog vremena uviđa da neprestano ide iz jednog u drugi lavirint podzemnih hodnika. Posle izvesnog vremena shvata da mu nije jasno gde se on to uopšte nalazi i teži da se polako što pre izvuče iz šupljikavih i uzanih odaja ove pećine. Po izlasku iz nje pogled mu direktno pada na obližnju štalu prekrivenu crnim peščarem – osnovnim materijalom koji se vekovima koristio u ovim krajevima za oblaganje krovova – i bez obzira što se vidi da je zub vremena polako nagriza, neminovno odaje utisak stamenosti i čvrstine koja može da izdrži vekove koji će tek doći.
Samo malo dalje niz put stoji lepa tabla sa natpisom : manastir Svete bogorodice –Visočka Ržana - 700m. Krivudav lokalni put koji se polako penje uzbrdo posle desetak minuta nam iza jedne krivine otkriva ovaj lepi manastir. Tišina, spokoj i zelenilo svuda oko nas… U blizini konaka neobično obrađen stari hrast, sa natpisom : škvrco monah Jakov, dočekuje nas umesto domaćina koji je trenutno bio odsutan. Jedna košnica sa pčelama, miris sveže pokošene trave oko samog manastira odišu nekim dubokim mirom i nagone nas da poželimo da duže ostanemo na ovom predivnom mestu. Obližnji izvor koji se postepeno pretvara u mali bistri potočić kazuje nam da na ovom mestu problema sa pitkom vodom nema, a stara krušna peć podseća na neka prohujala vremena i miris tek ispečene pogače i proje… Novi zvonik sa prelepim mozaikom u njegovom podnožju rečito govori da se i u ovom manastiru krenulo sa obnovom, pa mada su konaci još uvek trošni, sigurni smo da se i njima brzo približava dan kada će se renovirati. Nedočekavši monaha – domaćina, sitnim korakom smo se polako uputili nizbrdo, nekako nevoljno, kao kada se rastajete od nekog dobrog prijatelja.
Tek prilikom silaska u umu mi blesnu jedan detalj kraj manastirskog prozora, koga nisam nekako ni primetio u punoj svesti prilikom boravka kraj njega. Nežno i sa ljubavlju u peščaru kraj prozora neko je duboko isklesao jednu jedinu reč - PRAVDA. Pitam se ko je to i kada isklesao, ko je mislio da će pokolenjima koja budu došla do ovog samotnog mesta biti potrebno da razumeju ovu danas već pomalo i zaboravljenu reč ?
Istražio Siniša Ognjenović