Demeter standard
1. VALIDNOST I OSNOVNE ODREDNICE
Međunarodni Demeter standardi za sertifikaciju Demeter pčelarstva su validni kao dopuna postojećim zakonskim regulativama, a posebno EEC propisa 834/2007 i 889/208, Zakona o organskoj proizvodnji hrane u Sjedinjenim Državama od novembra 1990. I Australijskih nacionalnih standarda za organsku i biodinamičku proizvodnju od februara 1992. Ove regulative moraju biti ispoštovane pored standarda koji ovdje slijede. Demeter standardi u pčelarstvu su poseban deo Demeter proizvodnih standarda. Pitanja u vezi sa identifikacijom različitih Demeter pčelinjih proizvoda su obrađena u poglavlju 10. Pčele su deo ljudske kulture još od najranijih vremena. Društvena organizacija pčelinje zajednice, odnos pčela prema svetlu i njihova sposobnost da žive od cvetova razlozi su za divljenje i poštovanje. Ipak, pčelinja društva danas uglavnom zavise od ljudske brige. Jačanje društva je važan cilj Demeter pčelarenja. Zbog širine područja u kojem pčele lete i načina na koji se trenutno obrađuju poljoprivredne površine, ne možemo očekivati da pčele lete isključivo ili pretežno preko biodinamički kultivisanih oblasti. Suština Demeter pčelarenja zato nije direktno povezana sa gajenjem biljaka za ispašu i ishranu, kao što je to slučaj kod ostalih domaćih životinja, već sa načinom na koji se pčele drže i koliko ovaj način njima omogućava da ispolje svoje urođeno,prirodno ponašanje. Pčelari koji rade u kontekstu biodinamike su pre svega orijentisani na ispunjavanje prirodnih zahteva pčelinjeg društva. Celi postupak treba da se odvija tako da pčele mogu u potpunosti da izraze svoju pravu prirodu. Demeter pčelari dozvoljavaju društvu da izgradi svoje prirodno saće. Osnova za razmnožavanje, razvoj, obnovu i uzgoj pčela je proces rojenja. Njihov sopstveni med predstavlja osnovu za uspešno prezimljavanje. Zbog njihove aktivnosti kao oprašivača i nosilaca pčelinjeg otrova koja ima tako stimulativno dejstvo na život biljaka i prirode, pčele su od velikog značaja za celokupan živi svet. Povoljni efekti držanja pčela u kultivisanim područjima vidljivi su u povećanju prinosa i kvaliteta mnogih kulturnih biljaka. Njihovo prisustvo je zato veoma važno i preporučuje se za svako biodinamičko domaćinstvo.
2. SMEŠTAJ PČELINJAKA
Biodinamički ili organski kultivisane površine ili nekultivisana i divlja područja se mogu odabrati kao povoljna za smeštaj košnica. Biodinamička priprema bi se trebala primeniti svake godine bar na najbližem okruženju lokaliteta za prezimljavanje. Na datom mestu se može postaviti samo onaj broj košnica za koji će to mjesto obezbediti dovoljno polena i nektara. Pri izboru mesta za pčelinjak mora se voditi računa o tome da različite zagađujuće materije iz okoline ne kontaminiraju pčelinje proizvode. Ako se sumnja na visok nivo zagađenja svi proizvodi se moraju testirati i ako se potvrdi prisustvo zagađujućih materija u njima, pčelinjak se mora sa tog mesta premestiti. Lokacija pčelinjaka (stalna, zimska ili privremena) trebala bi se precizno zabeležiti. Sezonske selidbe košnica bi se trebale zabeležiti kao deo selidbenog plana. On bi trebao da sadrži zabeležene detalje o selidbi i periodu boravka, podatke o samom mestu (vlasništvo, itd.), vrstu paše i broj društava.
3. KOŠNICE
Sa izuzetkom spojnih elemenata, krovnih obloga i žičane mreže, košnice u potpunosti moraju biti izrađene od prirodnih materijala kao što su drvo, slama ili glina.
3.1 Tretiranje unutrašnjosti
Unutrašnjost košnice se može jedino tretirati pčelinjim voskom i propolisom nabavljenim od Demeter pčelara.
3.2 Tretiranje spoljašnjosti
Samo prirodna, ekološki bezbedna i nesintetička sredstva za zaštitu drveta se mogu koristiti za zaštitu košnice sa spoljašnje strane.
3.3 Čišćenje i dezinfekcija
Čišćenje i dezinfekcija košnica može se obaviti jedino primenom toplote (plamenom ili vrelom vodom) ili mehaničkim putem.
4. SISTEM UPRAVLJANJA
4.1 Uvećanje društava i selektivni uzgoj
Rojenje je prirodni način uvećanja broja pčelinjih društava i jedini je dozvoljen. Prevremeno izrojavanje da bi se vještački formirao roj sa starom maticom je dozvoljeno. Za dalje umnožavanje ostatak košnice se može takođe deliti u nove veštačke rojeve. Kao i kod gajenja ostalih vrsta domaćih životinja, selektivni uzgoj je neophodan. Proizvodnja matičnjaka (matičnih ćelija) je deo nagona za rojenje. Zamena stare matice kroz proces rojenja je dozvoljena u svrhu samog uzgoja matica. Izuzeci su jedino mogući u izuzetnim situacijama i uz saglasnost Demeter International ili eminentne nacionalne organizacije. Veštački uzgoj matica je zabranjen. Veštačka oplodnja i korištenje genetski modifikovanih pčela je u potpunosti zabranjeno.
4.1.1 Nabavka društava i matica
Sistem pčelarenja se ne može oslanjati na stalnu nabavku društava, rojeva i matica sa strane. Nabavljene pčele ili matice, kad god je to moguće, moraju poticati od Demeter pčelara. Ako ovakve pčele nisu dostupne, mogu se nabaviti i od sertifikovanih organskih pčelara. Društva koja ne potiču ni od Demeter niti od organskih pčelara moraju se uvesti u sistem bez saća.
4.1.2 Skraćivanje krila
Skraćivanje krila kod matice je zabranjeno.
4.2 Metode za povećanje proizvodnje meda
Višestruko i rutinsko spajanje društava kao i sistematska zamena matica nisu dozvoljeni.
4.3 Uzgoj
Lokalno prilagođen način uzgoja koji odgovara okruženju bi trebao biti izabran.
4.4 Saće
Saće je sastavni deo košnice. Zato svo saće treba biti izgrađeno kao prirodno saće. Prirodno saće je ono koje su izgradile pčele bez voštanih satnih osnova. Prirodno saće može biti izgrađeno u fiksnim ili pokretnim okvirima. Osnove u vidu traka od pčelinjeg voska koje će voditi početnu izgradnju saća su dozvoljene.
4.4.1 Saće u plodištu
Prirodno, zona legla obično obrazuje jedinstvenu cjelinu. Uvećanje i saća i legla mora biti omogućeno u skladu sa razvojem pčelinjeg društva kroz izgradnju novog prirodnog saća. Plodište i veličina okvira moraju biti podešeni tako da se zona legla može organski povećavati zajedno sa saćem bez prepreka u vidu daščica okvira. Odvajajuće prepreke nisu dozvoljene kao sastavni delovi sistema upravljanja. Izuzeci su jedino mogući u toku perioda konverzije.
4.4.2 Saće u medištu
Samo u medištu se mogu koristiti voštane satne osnove. I ovde je ipak poželjno izbegavati njihovo korišćenje.
4.4.3 Poreklo voska
Vosak korišćen za vodeće trake ili osnove mora biti prrirodni vosak ili vosak od poklopaca nabavljen od Demeter pčelara. Gdje je ovakav vosak nedostupan može se koristiti vosak iz sertifikovanih organskih izvora. Saće konvencionalnog porijekla mora se izbaciti iz upotrebe, u skladu sa nacionalnom regulativom o organskoj proizvodnji, najdalje u roku od 3 godine ili se zamjeniti saćem ili voskom iz Demeter izvora. (Pogledati poglavlje 8 o konverziji)
4.4.4 Postupanje sa voskom
Vosak ne sme doći u dodir sa rastvaračima, razređivačima, sredstvima za izbeljivanje ili drugim sličnim materijama. Oprema i posude koje se koriste moraju biti izrađeni od nerđajućeg materijala ili biti presvučeni ovim materijalom.
4.4.5 Skladištenje saća
Samo supstance navedene u prilogu 2 mogu biti korišćene da bi se uskladišteno saće zaštitilo od voskovog moljca.
4.5 Prihrana
Prihrana šećerom nije dozvoljena. Ako je baš neophodna prihrana onda se koristi med sa sopstvenog Demetar pčelinjaka.
4.5.1 Zazimljavanje
Med i cvetni polen su prirodna hrana za pčele. Cilj bi trebao biti da se pčele zazime sa medom. Ako to nije moguće dodatna zimska hrana mora sadržati najmanje 10 težinskih procenata meda. Ovaj med mora poticati od Demeter sertifikovanih izvora. Čaj od kamilice i so se takođe mogu dodavati u hranu. Svi sastojci hrane moraju biti iz organskih, ukoliko nisu iz biodinamičkih izvora.
4.5.2 Prihrana u hitnim slučajevima
Ako je prihrana neophodna pre prve paše u sezoni, primenjuje se ista procedura kao i kod zazimljavanja. Ako je prihrana neophodna kasnije u sezoni i prije poslednje paše u godini, samo Demeter med može biti korišćen. U ovim obrocima upotreba šećera nije dozvoljena.
4.5.3 Podsticajna prihrana
Niti jedan oblik podsticajne prihrane nije dozvoljen.
4.5.4 Prihrana rojeva i ostatka društava
Da bi se formirali jači rojevi i ojačali ostaci društva nakon rojenja dodatna prihrana se može primeniti kao i u slučaju zazimljavanja.
4.5.5 Polen
Sve zamene za polen su zabranjene.
5. VAĐENJE MEDA
5.1 Centrifugalno ceđenje i presovanje
Tokom ekstrakcije, presovanja, ceđenja i pakovanja meda temperatura ne sme biti veća od 35°C. Filtriranje pod pritiskom nije dozvoljeno. Bilo kakvo dodatno zagrevanje meda treba izbegavati. Pravilo je da se med puni u prodajne staklene tegle ili limenke odmah nakon ceđenja i prije nego što se pojave prvi znakovi kristalizacije. U određenim slučajevima kasnije punjenje može biti dozvoljeno u skladu sa uslovima u prilogu 3.
5.2 Skladištenje meda
Med mora biti uskladišten čvrsto zatvoren, u mračnoj i stabilno hladnoj prostoriji. Plastične posude za čuvanje meda nisu dozvoljene.
5.3 Analiza kvaliteta
Zakonski zahtevi i kriterijumi navedeni u dodatku 1 moraju biti ispunjeni.
6. ZDRAVLJE PČELA
Pčelinje društvo bi trebalo da bude u stanju da sopstvenim resursima ispravi bilo kakvu neravnotežu koja se u njemu pojavi. Mere koje Demeter pčelar preduzima bi trebalo da omoguće pčelama da ojačaju i održe svoju vitalnost i sposobnost za samoozdravljenje. Povremeni gubitak društava koja su posebno osetljiva na određene bolesti i štetočine treba prihvatiti kao neophodan deo same prirodne selekcije. U slučaju kada je primena mera protiv bolesti i štetočina neizbežna, samo sredstva navedena u dodatku 2 se mogu koristiti.
7. SERTIFIKACIJA
Sertifikacija za Demetar pčelarenje biće odobrena ako pčelar ili odgovorno lice pokažu potrebne sposobnosti i dokaze da su zahtevi Demeter standarda ispunjeni. Pčelinji proizvodi i košnice mogu biti testirani na zabranjene supstance ako je to neophodno. Ako se ostaci ovih supstanci otkriju uzroci moraju biti otkriveni i problem u potpunosti rešen kroz konsultacije između pčelara i službenog lica.
8. KONVERZIJA
Plan konverzije treba da vodi ka potpunoj sertifikaciji nakon najviše tri godine. „U konverziji u Demeter“ status se može odobriti ako je prošlo 12 meseci od primene zabranjenih materija i ako je stari vosak iz saća izdvojen ili zamijenjen voskom sertifikovanog organskog porekla. Ova početna zamena voska nije neophodna ako su analize starog voska uzetog na početku konverzionog perioda ili tokom prve godine konverzije dokazale njegovu čistoću. Ovo znači da je dokazano da vosak iz prvobitnog saća ne sadrži ostatke zabranjenih supstanci. Službeno lice može zahtevati uzimanje uzoraka voska. Standardne smernice se moraju poštovati kada započne prva godina konverzije. Sledeća odstupanja su dozvoljena tokom ovog perioda:
-Višedelna plodišta
-Korišćenje prepreka za odvajanje
-Postojeće saće u plodištu napravljeno uz pomoć satnih osnova. Ono mora biti (najmanje 30%) zamenjeno prirodnim saćem na kraju prve godine konverzije.
9. TRGOVANJE OTKUPLJENIM PROIZVODIMA
Prodaja otkupljenih proizvoda na pijačnim tezgama ili poljoprivrednim apotekama je, u principu, moguća. Međutim, treba imati na umu da:
-Posebna evidencija se mora voditi za otkupljene proizvode.
-Njihova identifikacija i naročito njihovo poreklo i način proizvodnje mora biti jasno naznačeno.
-Domaći i otkupljeni proizvodi moraju biti jasno odvojeni.
-Proizvodi iz konvencionalne proizvodnje mogu se nabavljati samo u slučaju nedostupnosti sličnih proizvoda iz Demeter ili sertifikovanih organskih izvora.
-Proizvodi iz konvencionalne proizvodnje moraju biti jasno označeni kao takvi.
-Proizvodi od Demeter ili sertifikovanih organskih proizvođača i oni iz konvencionalne proizvodnje ne mogu biti nuđeni istovremeno za prodaju.
10. IDENTIFIKACIJA DEMETER PČELINJIH PROIZVODA
Ukoliko se pčelinjak nalazi dalje od matične Demeter farme, pri snabdevanju i plasiranju proizvoda na šire tržište, potrebno je poštovati nacionalne propise o organskom pčelarenju i pčelinjim proizvodima. Pri identifikaciji pčelinjih proizvoda na bilo koji način pominjanje naziva Demeter (npr. „med sa Demeter farme“) je dozvoljeno jedino ako proizvod dolazi iz sertifikovanog Demeter načina pčelarenja. Ovo zahtijeva poštovanje standarda za Demeter pčelarenje. Za identifikaciju Demeter pčelinjih proizvoda treba slediti smernice izdate od strane Demeter International ili relevantne nacionalne organizacije. Svi zahtevi u vezi sa označavanjem pčelinjih proizvoda detaljno su dati u Demeter International standardima za označavanje (vidi dio 4.1 i 4.5.1)
Dodatak 1 – Merljivi zahtevi kvaliteta meda
Sadržaj vode – meren u skladu sa DIN/AOAC – 18% maksimalno, a za med od vreska 21,4%
Sadržaj HMF – meren prema Winkleru – maksimalno 10mg/kg
Nivo invertaze – meren prema Hadornu – mora biti najmanje 10 (osim za med sa niskim sadržajem enzima kao što je bagremov med)
Dodatak 2 – Dozvoljeni tretmani i supstance
Uklanjanje legla, tretiranje toplotom, veštačko rojenje, biljni čajevi, mravlja, sirćetna, mlečna i oksalna kiselina, nemodifikovani Bacillus thuringiensis, natrijum karbonat za dezinfekciju kod „američke truleži legla“, organski proizveden šećer, so. Od društava koja zahtevaju hitnu terapiju pre toga treba izdvojiti dostupne proizvode. Proizvodi koji potiču iz tretiranih društava ne mogu se koristiti uz korišćenje brenda tokom iste sezone.
Dodatak 3 – Transport, pretakanje i zagrijavanje
Posude za transport
Korišćenje posuda od veštačkih materijala za med je dozvoljeno samo za potrebe transporta i kod posebnih ugovora.
Pretakanje meda
U slučaju da prinosi pojedinih vrsta meda prevazilaze prosečnu količinu koja se proda tokom godine, med se može skladištiti u veće posude i kasnije presipati u tegle da bi se prodavao sve dok su ispunjeni sledeći uslovi:
-Najmanje prosečna količina meda svake vrste koja se godišnje proda mora biti nasuta u tegle za prodaju (staklene ili metalne) odmah nakon ceđenja i pre nego što kristalizacija započne. Ako je u pitanju veleprodaja ili izvoz, ovo naravno nije moguće.
-Potrebna je potpuna dokumentacija koja sadrži podatke o tome koliko je i koje vrste meda punjeno i u kolike posude.
-Med se sme zagrejavati samo do temperature pri kojoj se može presipati (kremasta konzistencija). Odmah nakon toga treba ga sipati u odgovarajuće tegle.
-Ni pod kojim uslovima med ne treba ponovo dovoditi u potpuno tečno stanje.
U kontekstu ovog odstupanja važno je da se zabeleže tačni podaci o zagrevanju i presipanju meda. Kompletni detalji uključujući datum, količinu i proces trebaju da budu dostupni službenom licu. Samo indirektno zagrevanje meda dolazi u obzir. Zagrevanje preko 35°C treba potpuno izbjegavati.