Upotreba lekovitih biljaka protiv Varoe
Pre svega želim da napomenem da upotreba biljaka može imati negativan uticaj zbog korišćenja biljaka male efikasnosti i sa malim poznavanjem karakteristika. Izneću Vam zapažanja ruskog varonezanskog poljoprivrednog univerziteta (Pčelovodstvo, maj 2000.) gde je određena maksimalna akaricidnost i optimalne doze lečenja za najčešće koriđćenjih biljaka u borbi protiv varoe: chubar (timian), pustinjak, gorki pelen i ljuta crvena paprika. I pored ovog određena je doza lečenja crvenom paprikom u kombinaciji sa 10%-tnim alkoholnim rastvorom propolisa.
Cubar (timian) je korišćen na uobičajen način, tj. u fazi cvetanja, u svežem isitnjenom stanju. Po društvu je korišćeno 100 grama stavljajući ga između gaze na satonose pokrivši ga kožicom. Od suve trave pelena , od pustinjaka i paprike, posle mlevenja pripreman je za svaku biljku posebno uvarak u odnosu 1:20 (500 grama trave preliva se sa 10 litara uvrele vode, preklopi i ostavi da odstoji 2 dana). Zatim se uvarci dodaju u 50%-tni šećerni sirup. U eksperimentu je jednoj grupi društava dodano po 80ml, drugoj po 100ml, trećoj po 120ml, a četvrtoj grupi društava po 140ml uvarka na 1 litar sirupa.
Svako druptvo je dobijalo po 6 litara sirupa. Zaraženost pčela krpeljem odredjivana je na početku, u sredini i na kraju ogleda. Po završetku ogleda ustanovljeno je da je maksimalno sniženje zaraženosti pri tretiranju timianom bilo 63,9%, a posle prehrane sirupom sa uvarkom pustinjaka zaraženost je bila umanjena za 63,4%; sa uvarkom pelena 86,4%, a sa uvarkom paprike za 83%. Ovi rezultati su dobijeni davanjem pčelama 100 ml uvarka pelena na 1 litar sirupa ili 120 ml uvarka pustinjaka ili paprike na 1 litar šećernog sirupa. Samim tim ove količine uvarka po jednoj litri sirupa treba smatrati optimalnim dozama u borbi protiv varoe.
Zatim je ispitana akaricidnost optimalne doze lečenja uvarkom paprike (120ml uvarka na 1 litar sirupa) pomešanog sa 10, 20 ili 30%-tnim alkoholnim rastvorom propolisa. Alkoholni rastvor propolisa je pripreman na sledeći nacin. Sitno samleveni propolis potapan je u hladnu vodu, a potom je korišćen talog. Talog je isušivan i preliven sa 96%-tnim alkoholom u odnosu 1:10. Nakon toga rastvor je sipan u tamne boce sa hermetičkim zatvaračima uz povremeno mućkanje, naravno. Pre koriscenja rastvor se filtrira.
Najbolji akaricidni efekat je dobijen dodavanjem 20ml rastvora propolisa na svaki litar šećernog sirupa sa uvarkom paprike. Zaraženost pčela krpeljem bila je smanjena za 91,1% !
Zaključak: najbolji akaricidni efekat dobijen je korišćenjem uvarka gorkog pelena u odnosu 100ml uvarka na litar šećernog sirupa, kao i korišćenjem crvene ljute paprike u odnosu 120ml uvarka na litar sirupa ( količina ne manja od 6 litara po društvu). 10%-tni alkoholni rastvor propolisa uvećava akaricidnost uvarka ljute paprike.
U celom ogledu nema neodređenosti u načinu pripreme i primene ispitivanog akaricidnog bilja. Značajan broj pčelara prehranjuje pčele sirupom, a kad je već tako, onda dodavanje uvarka u sirup ne bi trebao da bude problem - prehrana i tretiranje jednim potezom. Uskoro će biti i rezultata sa pčelinjaka nekih mojih prijatelja pa ćemo videti sta nam je dalje činiti, možda sve ovo polako ali sigurno uđe u tehnologiju pčelarenja kao nešto SASVIM PRIRODNO!