Lekovito bilje i naš odnos prema njemu
Od davnina čovek je bio upućen i uspostavljao je odnos sa svojim okruženjem: sa svetom životinja,biljaka i minerala. Pažljivo je posmatrao i primećivao razlike među njima, učio od njih i trudio se da ih na neki način upotrebi kako bi sebi olakšao ili poboljšao život. Ovom prilikom zadržaćemo se na biljkama, kao jednoj od najsuptilnijih živih zajednica sa kojima čovek dolazi u kontakt, odnosno na samo jednom deliću tog ogromnog carstava-deliću koga najlakše raspoznajemo ako ga imenujemo kao lekovito bilje.
Istorijat upotrebe biljaka kao sredstava koja pomažu u izlečenju neke bolesti proteže se unazad do samih početaka evolucije životinjskih organizama. Tada su neki od njih po prvi put uspeli da raspoznaju različitosti u biljnom carstvu i među njima izaberu-odnosno pojedu odgovarajuće vrste, koje bi im onda pomogle da ozdrave ili zaleče neku svoju bolest. Postepeno kako su eoni prolazili taj čin odluke je prerastao u instikt, tako da i danas mnoge životinje kada su bolesne a imaju imalo mogućnosti,tada prirodi vrlo lako pronalaze sebi lek. Navešću primer mačke koju sam gajio, a koja je posle jednoga napada pasa došla sa otvorenom ranom na vratu prečnika oko 4 cm., kroz koju se video grkljan. Nipošto nije dopuštala da joj na bilo koji način pomognem, nego je po livadi po ceo dan njuškala i vredno pasla za mene u to doba “nekakve travčice”. Bez obzira što je bilo letnje doba i stalna temperatura od 30-tak stepeni, ta otvorena rana, dušnik i sluzokoža oko same rane se nisu inficirale i sama rana se svakog narednog dana sve više smanjivala. U periodu od mesec dana od te velike rane je ostao samo maleni ožiljak kao nemo podsećanje na taj nemili događaj. Mačka je tih dana više ličila na malo jagnje koje je vredno paslo nego na običnu kućnu mačku. Ova epizoda mi se još tada kao detetu urezala u sećanje i od tog doba sam shvatio kakvu čudotvornu moć imaju ta mala predivna zelena stvorenja. Ne dugo posle ovog događaja sam već u ranoj mladosti počeo da proučavam lekovito bilhje , da učim kako se koja vrsta od njih zove, za koje tegobe I zdravstvene probleme se koristi, kada, kako i na koji način se bere.
Ovom prilikom neće biti nabrajanja lekovitog bilja, niti preciznih informacija o njihovim lekovitim supstancama i moćnim etarskim uljima. Te informacije su široko dostupne u mnoštvu knjiga i brošura iz ove oblasti, na internetu i svako kome su potrebne može ih tamo vrlo lako pronaći. Iz samog naslova ovog teksta možete zaključiti da će ovde biti reči o uzajamnom odnosu čoveka i biljke, kao i o krajnjim rezultatima takvog odnosa.
Većina ljudi na našoj planeti ne veruje da nešto tako nežno i sitno, kao što je to lekovito bilje, može doprineti njihovom izlečenju, a i oni koji veruju uglavnom su skeptični. Srećom po naše prostore u našoj narodnoj tradiciji su odvajkada postojali izuzetni travari, pa kod nas još uvek postoji razumevanje i prihvatanje ovakvog načina lečenja. To prihvatanje ide još od onih vremena kada je ovakav način lečenja možda jedini imao prave i opipljive rezultate do pojave savremene medicine. Družeći se godinama sa ljudima koji sakupljaju lekovito bilje, kao i sa onima koji se bave lečenjem kao profesionalni fitoterapeuti (travari), shvatio sam da svako od njih ima neki poseban odnos sa biljkama koje sakuplja. U narednih nekoliko odlomaka uputiću vas u njihova, kao i sopstvena iskustva u odnosu prema lekovitom bilju.
Najidealniji odnos koji ovek može uspostaviti sa biljkom je duhovni. Ako je voli, shvata, poznaje i ne želi ni na koji način da joj naudi-biljka u tom slučaju daje svoj maksimalni potencijal. Ako se dostigne takav stepen harmonije sa biljkama da dok čovek sedi na livadi i vrhovima prstiju dodiruje ovlaš biljčice koje se nalaze oko njega on postaje deo njih, a one deo njega-tada će one podariti tome čoveku svoju mudrost. Ako se njišete na vetru zajedno sa njima, ako smatrate da su to vaši mali prijatelji ili čak deca-neće one to nikad zaboraviti i onda, onda vam se može desiti da vam odjednom jedna od njih zapadne za oko i tada postajete sigurni da će baš ona, a ne neka druga izlečiti vašeg komšiju, brata, prijatelja… Ovakvi slučajni uvidi dužim boravkom među biljkama postaju uobičajena pojava sve do onog trenutka kada vaša ljubav prema lekovitom bilju ne dođe do svog vrhunca-kada ćete prvo u snovima, a kasnije i u mislima dobiti tačno gde, kada, za koga i koju biljku treba da uberete da bi se ta osoba izlečila. Mnogi koji ovo pročitaju možda neće poverovati da dve biljke koje pripadaju istoj vrsti u suštini nisu uopšte iste i da će jedna od njih imati daleko veće efekte na izlečenje od druge, ali praksa je upravo to dokazala. Danas su vrlo retki ljudi koji na ovaj način preporučuju nekom lekovito bilje, a ne tako davno, još samo pre 100-200 godina u svakom drugom našem selu bio je neki samouki čoban koga su opsedali da im pomogne upravo tako što bi im rekao na kom brdu i kraj kog kamena raste ono što će im pomoći. S obzirom da je danas mali broj ovakvih travara ( čitaj travara koji imaju neograničene količine vremena da lutaju livadama i brdima) preporuka je da se svakoga koga nešto ovako interesuje okuša i verujte mi rezultati neće izostati. Interesantno je da je naše najpotpunije izdanje o lekovitom bilju – “Lečenje biljem” od prof. Dr. Jovana Tucakova upravo sačinjeno po zapisu profesora Tucakova iz usmenih predanja 2-3 naša istaknuta i poznata u narodu ali anonimna travara koji su bilje pronalazili i određivali mešavine bilja po napred navedenim principima i dubokom unutrašnjem odnosu sa lekovitim biljkama. Ovakav način odabira lekovitog bilja najbliže nas približava onom instiktivnom odabiranju kojeg čine i divlja stvorenja kojima se možda na sličan način kao i čoveku pojavi slika biljke koju treba da pronađu i pojedu.
Bez obzira na koji način dođete do biljke koja vas zanima vrlo je važan vaš odnos, osećanja i energija koju prilikom njenog branja ispoljavate. Uvek kada idete da berete lekovite biljke budite smireni, opušteni i radosni što ćete još jedan dan vašeg života provesti u prirodi družeći se sa njima. Ako vam to ne polazi uvek za rukom jednostavno izbrojte deset udaha i deset izdaha iz vaših pluća i videćete kako tenzija polako popušta i kako vam se srčani rad polako smiruje. Tada ćete biti spremni da pristupite branju lekovitog bilja. Sa puno ljubavi, nežnosti i pažnje uberite svaku biljčicu i budite svesni da ona daje ceo svoj život da bi nekome bilo bolje. Poštujte to i uberite samo onoliko koliko vam je zaista stvarno neophodno. Nikada i niukom slučaju nemojte pobrati sa jednog lokaliteta svo bilje koje pripada istoj vrsti na toj lokaciji.
Radi boljeg lekovitog učinka bilja koje ste rešili da uberete bilo bi dobro naravno da se prvo poseduju osnovna znanja o tome koji se deo biljke bere, u kom godišnjem periodu i u kojoj fazi razvoja same te biljke. Prilikom samog branja što oštrijim alatom (skalpel, oštre makaze, nožić) treba lagano odseći biljku, jer se na taj način biljka najmanje oštećuje, a povređeni deo biljke najbrže i najlakše zarasta. Oni koji vole da nešto urade savršeno neka naprave nož od drenovog drveta-sličan onim nožićima koji su se nekada pravili za sečenje papira i neka sa njim seku nežnije lekovito bilje. Za svaku vrstu bilja sakupljač treba da ima posebnu vrećicu-najbolje od belog lanenog ili pamučnog platna. U toku berbe treba voditi strogo računa da vreća za bilje ne dodiruje zemlju, žbunje niti bilo šta drugo. Preporučuje se da se nose o pojasu ili u malom rančićuu. Za biljke kod kojih se upotrebljava koren potrebno je strpljenje pri vađenju, jer u suprotnom ako je berač nervozan ili mu je na pameti samo finansijski momenat, lekovitost korena smanjuje se i do 50%. Najbolje je da berač biljku iskopa granom drveta koju ta određena vrsta voli. Navešću za primer biljku Teucrium chamaedrys L. –podubicu koju bi trebalo iskopati hrastovom granom pošto ona najčešće i raste upravo ispod ovog drveta po čemu je i dobila svoje narodno ime.
Po donošenju biljaka kući treba pristupiti njihovom sušenju. Od toga kako se obavi ovaj važan postupak zavisi koliko će svi vaši prethodni napori, pažnja i ljubav uroditi plodom. Najbolje je razvući kudeljni kanap između dva drveta i na njemu sa vrhovima nadole sušiti bilje. Mesto treba da je promajno, u hladu celog dana, zaklonjeno i po mogućstvu teško pristupačno. Idealna mesta su u gustim šumama u kojima ima gloga ili nekog sličnog trnovitog žbunja, tako da bilju ne mogu prići divlje životinje. Kada se osuši, što zavisi prevashodmo od spoljne temperature i vlažnosti vazduha bilje se spakuje i hermetički zatvori. Ako se želi imati isitnjena biljka najbolje je u tu svrhu koristiti drveni avan. Još idealnije je da se pronađu dva odgovarajuća kamena u neposrednoj blizini gde ste brali bilje i da se kasnije kada se bilje osuši ono upravo sa njima isitni. Mesingani avan se isto može iskoristiti, dok se električne seckalice, mlinovi, blenderi i slično nikako ne preporučuju zbog uticaja magnetnog polja na samo bilje.
Koliko god da ste znali o lekovitom bilju složićete se sa autorom ovih redaka da uvek iznova postoji još neki novi zrak i putokaz koji može osvetleti ovu stazu lečenja i ljubavi, tako da dublje, smislenije i sa više posvećenosti im svako naredni put pristupate. On će tako u budućnosti doprineti da nam život bude zdraviji lepši i opušteniji. Ako je prethodni tekst bar donekle uspeo da to u vašem srcu uradi onda je on u potpunosti opravdao svoje postojanje.
Autor Siniša Ognjenović