Nepoznata Priroda Srbije - “ Biger ”
Krstareći prirodom Srbije dugi niz godina uočio sam da se po njoj kriju mnogi predivni predeli za koje samo po neki predani planinar ili ljubitelj prirode zna, dok za većinu ostalih to ostaju skriveni i nepoznati prostori. Zanimljivosti iz prirode njeni ljubitelji najčešće posmatraju putem kablovskih programa ( National geographic, BBC,…) i reportažnih TV emisija iz inostranstva.
Sa željom da neke od tih skrivenih prostora Srbije približim rečju i slikom, odlučio sam da na početku to bude jedno od najnovijih otkrića skrivenih u nedrima Severoistočne Srbije.
Biser prirode koji je svojom mističnom reputacijom kod lokalnog stanovništva oduvek izazivao poštovanje, oprez i neki prećutni dogovor da se o njemu ne priča – strancima pogotovo. A onda, onda su došle godine kada više i nije imao ko da priča – okolna sela su opustela, šumske staze zarasle, a mistični i nedodirivi “Biger” je i dalje krio svoju tajnu.
Planinari su dolazili da obidju predivnu klisuru Vratne, hodočasnici manastir smešten na njenom samom ulazu, ali niko od njih nije znao da se na samo 5-6 km dalje nalazi tajanstveno i nepoznato “ mesto koje grmi “. Srećom, nekim ljudima je u opisu radnog mesta da se kreću po prirodi i poznaju svaki žbun i drvo, pa su tako i radnici Srbija šuma nedavno na Kornjetu otkrili ovaj nedirnuti kutak prirode.
Gospodin Ljubiša Marinović je kao pravi ljubitelj prirode odmah naslutio o kakvom se tu otkriću radi, pa je stupio u kontakt sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije koji je veoma brzo na lice mesta poslao svoju ekipu. Došavši ispred samog “ Bigera ” svi smo bili veoma iznenadjeni onim što smo videli.
Grandiozne krečnjačke stene, suva potočna dolina, aktivan rečni tok, jedan pećinski, jedan jamski ulaz i tama u tajanstvenom “ Bigeru”. Nadasve to, zvuk i to glasan koji odjekuje stravično od pećinskih svodova i izaziva nedoumicu kod svih koji su ga čuli… Radoznalost , iščekivanje ulaska u nepoznato, doživelo je svoj vrhunac kada se ispostavilo da uže od 60 metara nije bilo dovoljno da se sidje u podzemlje ovog pećinskog sistema. Ipak, uz dovitljivost speleologa uspešno je prevazidjena i ova situacija, te sam se ubrzo našao u jednoj od većih pećinskih dvorana u Srbiji. Za ovo impozantno arhitektonsko dostignuće prirode je dovoljno reći da u svojoj unutrašnjosti krije veliko jezero u koje se sa oko 20 metara stropoštava predivan vodopad, pa se onda u mašti može naslutiti kako sve to otprilike izgleda. Predivno i bučno – veoma bučno... Nekada davno rečica koja se spušta preko vodopada u unutrašnjost zemlje je tekla sa druge strane brda i u kompaktnoj steni izdubila ovu ogromnu dvoranu.
Još uvek fasciniran lepotom dvorane uputio sam se u istraživanje pećinskog kanala koji produžava iza jezera, ali na žalost već nakon 50-tak metara strmi , mokri zidovi i ujezerena voda dubine 3-5 metara onemogućila je dalje istraživanje ove izuzetne pećine. Dakle, dogovor je, sledeći put ronilačka odela i plivanje...
Nepoznati i mistični Biger nije otkrio do kraja svoju tajnu. Ostao nam je uzdah i pomisao da u Evropi , odnosno u Srbiji u 21 veku još uvek postoje ovakve prirodne retkosti, čije dimenzije i lepota već prilikom prve posete ostaju u trajnom sećanju i stoga nije ni čudo što će najverovatnije već u toku ove godine ovaj izuzetan geomorfološki kompleks dobiti odgovarajući stepen državne zaštite koji će obezbediti da u ovoj prirodnoj retkosti uživaju i generacije koje tek dolaze.
Istražio Siniša Ognjenović