Klisura Sutjeske - Kaluđerovići
Negde na samom jugu Srbije skoro u potpunosti skrivena u gudurama tromeđe Bosne, Srbije i Crne Gore sakrila se omalena , ali predivna klisura Sutjeske. Neposredno pored sela Kaluđerovića omanja istoimena rečica Sutjeska udubila je krečnjačke stene na jedan stvarno impresivan i jedinstven način.
Termin i naziv Sutjeska je kod nas najviše poznat po velikoj ofanzivi i bitci sa Nemcima u drugom svetskom ratu, ali suštinski naziv Sutjeska bukvalno znači – strme stene kroz koje se probija voda – tesnac od kamena... Dakle nije ni čudo što se ovaj toponim ponavlja na više mesta u našim krajevima, jer svako mesto koje je imalo takve prirodne tesnace od stena narod je nazivao Sutjeska, a eto ovde u Kaluđerovićima i sama rečica nosi isti naziv. Potrebno je dakle napomenuti da ova klisura sem istog imena nema ničega zajedničkog sa klisurom Sutjeske u kojoj je bila ta velika Nemačka ofanziva.
Na veliku žalost iako se nalazi u Srbiji, ovaj kraj nema niti jedan asfaltni put koji ga povezuje sa zemljom kojoj geografski pripada, te zbog toga retko ko iz Srbije uopšte i dođe do ovog mesta gde današnja civilizacija kao i da ne postoji... Nasuprot tome postoji sasvim dobar asfaltni put kojim se iz Pljevalja ide za Bosnu, te se upravo sa njim može i doći u ovaj slikoviti kraj... Čudnovato, ali očigledno istinito, je da se neki zabačeni krajevi posle raspada bivše Jugoslavije, kada nije bilo bitno da li je to Srbija , Bosna ili Crna Gora, još nisu priključili infrastrukturno pa čak ni saobraćajno zemlji u kojoj se sada pravno nalaze.
Ljudi u ovom kraju ipak kao da uopšte i ne haju za to. Po tradiciji saradjuju sa komšijama kao da se ništa nije ni promenilo svih ovih godina. Čini se da na neki način čak i tragedije nadolazećih ratova zaobilaze ovakve krajeve, kao da su oni suviše daleko od bilo kakvih zala, sakriveni i zaklonjeni od nevolja koje ih eto, stalno mimoilaze. Velika unutrašnja snaga, trpeljivost i upornost su i ovde osobine lokalnih gorštaka , koji se s pravom ponose što su odrasli u blizini ove klisure.
Po mnogim predanjima iz ovog kraja, nekada davno je jedan par kaluđera neznano odakle stigao u ovaj - tada potpuno pust kraj. Izuzetno im se dopala ogromna stena na samom ulazu u klisuru, koja je sva izbušena suvim omanjim pećinama. Tako su odmah po njihovom prispeću neke od njih prepravljene u prva skloništa i skrovišta. Ipak ubrzo su oni ipak istupili iz njih, skrasili se u neposrednoj blizini i okućili. Stoga je sasvim prirodno što su rešili da se nastane baš upravo ispod te ogromne šuplje stene. Ubrzo je upravo na tom mestu , malo po malo niklo par kuća, pa onda mali zaseok, a kasnije i čitavo selo koje je onda upravo po njima i dobilo svoj naziv – Kaluđerovići. Danas je na žalost i ovo selo , baš kao i mnoga druga u Srbiji u jednom zaista nezavidnom položaju, ljudi se iseljavaju iz njega i to prevashodno mladi, a ostaju staračka domaćinstva , čiji broj se onda s vremenom polako smanjuje...
Na samom ulazu u klisuru nalazi se prelepi kameni most koji je napravljen neposredno posle drugog svetskog rata. Most izgleda veoma rustikalno i stameno - u odličnom je stanju i izgleda da će još dugo koristiti svima koji krenu ovim lokalnim putem iz Crne Gore u Bosnu. Neposredno posle njega sa desne strane puta može se videti bistra reka Sutjeska, koja dolazi iz jedne omanje poprečne klisurice koja je isto tako lepa kao i velika klisura Sutjeske. Bistra i hladna voda valja uporno i neumorno veće i manje kamenje, uči nas i pokazuje način na koji je u prošlosti izdubila celu klisuru Sutjeske. Sedeti pored nje dok je napolju letnja vrelina je prava blagodet, te nije ni čudo što su se mnoge biljke našle utočište na njenim obalama , kako bi preživele sušna letnja razdoblja.
Po skoro svim njenim vrhovima, strmim stranama posvuda se mogu videti prelepi stari crni borovi, koji su zaštićeni više od same nepristupačnosti terena, nego od toga što neko smatra da je lepo da oni na ovaj način krase klisuru. Neki od njih se s pravom mogu porediti sa borovima u kanjonu Tare ili na strmim padinama Durmitora, Prokletija... Nekada su po tim vrhovima divokoze bile redovna pojava, a sada smo čuli da se samo izuzetno ponekad mogu videti i to svega jedna ili dve. Trovanja vukova koja su sistematski sprovodjena decenijama su na žalost i ovde ostavile svoga traga, te će biti potrebno malo više vremena da se krupna fauna u potpunosti oporavi. Ovo naravno znači da ni lovci ne bi smeli da ih ubijaju, diraju il uznemiravaju... S obzirom da ovakve prirodne lepote zaslužuju i adekvatnu državnu zaštitu , predložio sam stručnjacima iz Zavoda za Zaštitu prirode Srbije da u njihovom prvom narednom projektu zaštite klisura obavezno računaju i na ovu prelepu klisuru reke Sutjeske. Nadam se da će oni ovaj predlog i uvažiti, te da će tako i ljudi u narednim generacijama moći da uživaju u nedirnutoj prirodi ovog predivnog kraja.
Istražio Siniša Ognjenović